Lipa

Lipa (Tilia cordata) je jedno od najomiljenijih domaćih drveća u Srbiji. Visoka do 25 metara, sa srcolikim listom i mirisnim cvetom koji se otvara krajem juna, lipa je centralna vrsta gradskih aleja i parkova već decenijama.

Gde uspeva

Voli sunčane položaje, ali toleriše i polusenku. Zemljište može biti različito — od peskovitog do gline — ali najbolje raste u dubokoj, plodnoj, dobro dreniranoj zemlji. Otporna na sušu i gradsko zagađenje, što je čini idealnim izborom za beogradske ulice.

Koliko CO₂ vezuje

Odrasla lipa godišnje veže oko 25–30 kg CO₂ iz vazduha. Tokom života (a živi 150–300 godina) jedna lipa zadrži više od 5 tona ugljenika.

Zašto je dobra za grad

• Mirisni cvet hrani pčele i druge oprašivače kada druge biljke više ne cvetaju.
• Krošnja stvara gustu senku — ispod nje je 4–6°C niža temperatura nego na asfaltu.
• List i kora apsorbuju sitne čestice prašine iz vazduha.
• Lepa cele godine — proleće, leto, jesenje žute boje, zimska silueta.

Savet Zelenog Nara

Lipu sadimo u jesen (oktobar–novembar) ili rano proleće (mart). Najlepše se razvije ako ima prostora bar 8–10 m od najbliže zgrade ili drveta — krošnja joj raste široko. Prvih 2–3 godine zaliva se redovno; posle toga je samostalna.