Rupa dvaput šira od busena, koren koji ne visi u vazduhu i zalivanje koje ne prestaje posle prve nedelje. Ovo je redosled koji koristimo na svakoj akciji.
Najveći broj sadnica ne propadne zato što je vrsta pogrešna, nego zato što su prva tri koraka urađena na brzinu. Evo kako to radimo na terenu.
1. Rupa se kopa šira, ne dublja
Rupa treba da bude otprilike dvaput šira od busena, a duboka tačno onoliko koliko je busen visok. Ako je dublja, sadnica će vremenom potonuti i koren vrata će završiti pod zemljom, što je čest uzrok truljenja.
Zemlju koju izvadiš nemoj bacati. Izmešaj je sa zrelim kompostom, u odnosu otprilike tri prema jedan, i njome vrati rupu.
2. Koren se oslobađa, ne ostavlja u saksiji
Ako je sadnica u kontejneru, koren je gotovo uvek uvijen u krug. Taj krug treba prekinuti: prstima razlabavi spoljni sloj, a ako je jako zbijen, napravi tri plitka useka nožem po visini busena. Zvuči grubo, ali koren tako kreće u stranu umesto da nastavi da se davi sam sebe.
Sadnicu spusti tako da vrat korena, mesto gde stablo prelazi u koren, bude u ravni sa okolnim terenom ili dva do tri centimetra iznad.
3. Kolac ide pre nego što zatrpaš
Kolac se zabija sa strane preovlađujućeg vetra, pre nego što se rupa zatrpa, da ne bi probio koren. Vezuje se mekom trakom u obliku osmice, dovoljno labavo da stablo može malo da se njiše. Kruto vezano stablo ne razvija čvrsto drvo.
4. Zalivanje nije jednokratno
Odmah posle sadnje ide obilno zalivanje, deset do dvadeset litara, sporo, da voda stigne do dubine. Zatim, tokom prve sezone, jednom nedeljno isto toliko, a po suši i dvaput. Površno zalivanje svaki dan je gore od ničega, jer koren ostaje pri vrhu.
5. Malč, pa mir
Sloj malča od pet do sedam centimetara, kora, seno ili sitno drvo, zadržava vlagu i drži korov. Malč ne sme da dodiruje samo stablo, ostavi krug od nekoliko centimetara oko njega.
To je sve. Sadnica dalje radi sama, a ti se vraćaš na zalivanje i na proveru veza, koje se popuštaju kako stablo deblja.
